Najnovija istraživanja pokazuju da deca primećuju skoro sve, ton glasa, gestikulaciju, izraz lica, kao i odabir reči kojima im se obraćate.
Dečiji psiholozi smatraju kako bi roditelji svoje loše raspoloženje trebali sakriti pred detetom.
Najnovija istraživanja pokazuju da, prenoseći nervozu na dete, roditelji često nisu svesni koliko ona ostavlja snažan uticaj na dete.
Deca u svojim roditeljima traže rešenja za sve situacije u kojima se ne znaju ponašati, a ako su roditelji često teskobni i nervozni, dete će postajati sve više nesigurno u sebe i smatrati da je problem u njima.
Ako su roditelji teskobni, takvo će postati i dete jer je njegovo ponašanje, kako kažu dečiji psiholozi, kombinacija genetskih faktora i ponašanja naučenog od roditelja.
Preporučuje se da roditelji za početak trebaju kontrolisati vlastitu anksioznost. Roditelji će se tada i sami bolje osećati tako da će biti i bolji roditelji svom detetu.
Dečiji psiholozi savetuje da će kvalitetno zajedničko opuštanje umiriti dete i pomoći mu da bude pozitivnije i srećnije.
