Na našem tržištu je u ovom trenutku velika ponuda hleba i peciva, ali nisu svi isto obeleženi, pa kupci ne znaju da li je proizvod svež, da li je u radnji od prethodnog dana i tu informaciju mogu da saznaju samo od trgovaca i da im veruju na reč.
Dok je na nekim vrstama hleba uredno naveden datum proizvodnje i rok trajanja, drugi nemaju takve informacije.
Da li to znači da proizvođači nemaju zakonsku obavezu da, kao kod nekih drugih prehrambenih proizvoda, ističu rok trajanja?
Zanimljivo je da trgovci na police često napred stavljaju upakovan hleb s rokom trajanja koji ističe, a iza onaj koji je tek stigao, pa kupci koji nisu dobro informisani ili nisu navikli da čitaju rokove trajanja kupe bajat hleb umesto onog koji je tek stigao.
Prema važećim propisima o deklarisanju proizvoda, hleb koji se „po pravilu pakuje na mestu prodaje i ima rok upotrebe 24 sata, ne mora imati podatak o roku upotrebe na deklaraciji.
Navođenje roka upotrebe obavezno je kod “upakovanog hleba”.
Hleb u vrećici koji se može izvaditi bez oštećenja ambalaže ili je upakovan na mestu prodaje u vrećicu nije upakovana hrana i ne mora imati naznaku roka upotrebe.
Samo onaj hleb koji je u celosti upakovan u celofansku kesu smatra se upakovanom hranom, pa su proizvođači dužni da obeleže rok trajanja, dok običan hleb sa vrećicom ili bez nje ne mora na sebi imati upisan rok trajanja.
Izvor: politika.rs
