Ziveti u malom gradu ima svojih prednosti, ali i previse mana. Pricaćemo ovoga puta o manama, zato što ih ima mnogo.
Zivot je svaki dan isti, nema nekih promena, desavanja, a treba nam to svima. Nemamo ni jedan veći lanac supermarketa, o šoping centrima nećemo ni da pričamo. Možda za 50 godina?
Izbor proizvoda, bilo prehrambenih ili bilo kojih drugih, je skroman ili nikakav, a o cenama da i ne govorimo.
Ukoliko odete do Užica ili Valjeva odmah vidite veći izbor ali i različitost u cenama. Možete da pronađete, recimo, ženske cipele za 500 ali i za 35 000 dinara. Ima robe koja je dostupna za svačiji džep. U Prijepolju toga nama, na žalost.
Vlasnici prodavnica i butika u Prijepolju diktiraju cene onako kako im se prohte. Šta možete kupiti povoljno? Ništa! Moramo priznati da to nije slučaj u drugim gradovima.
Nije redak slučaj da pojedine “napucane radnice” u nekim buticima rade samo za garderobu koju uzimaju od gazdi na “crtu”. Gazdama super, jer radnici daju artikal koji su platili skoro pa ništa za 10 puta skuplju cenu.
I radnicama lepo, utegnute, našminkane, puše ispred lokala, ćijukaju sa koleginicama iz susednih radnji i čekaju da prođe još jedan dan.
Vreme prolazi a nova roba dolazi i sve tako u krug.
