Letnje računanje vremena počeće u nedelju, 31. marta. U 02.00 časa, u noći između subote i nedelje, kazaljke na časovnicima treba pomeriti jedan čas unapred, na 03.00 casa, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Letnje računanje vremena trajaće do nedelje 27. oktobra kada se opet vraćamo na zimsko računanje vremena.

U Evropskom parlamentu izglasano je da se od 2021. godine ukine pomeranje sata koje se decenijama događalo dva puta godišnje, u martu i oktobru.

Zemlje koje planiraju da zauvek ostanu na letnjem računanju vremena trebalo bi da pomere kazaljke poslednji put u martu 2021, a one koje odaberu zimsko računanje vremena podešavaće svoje satove poslednji put u oktobru 2021. godine,

Od 2002. godine zemlje Evropske unije, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedjelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time “produžava” dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije.

Prelazak na letnje računanje vremena utiče na ljudsko zdravlje sa više aspekata. Ova promena izaziva brojne probleme u našem organizmu, a da bi se organizam prilagodio, potrebno je i do tri nedelje.

Za većinu, to samo može da potraje jedan dan, dok se organizam ne prilagodi novom rasporedu.

Ponedeljak je kritičan. Savetuje se da prvih radnih dana, ili barem u ponedeljak, ne započinjete zahtevne poslove ni nove projekte.

Sunce izlazi kasnije, što otežava da se ljudi probude ujutru. Kada se izbaci i samo jedan sat sna tokom prelaska na letnje računanje vremena, ljudsko telo primeti razliku.

Statistika pokazuje da se prvog ponedeljka nakon prelaska na letnje računanje vremena povećava broj saobraćajnih nezgoda, upravo zbog nedostatka sna, broj srčanih napada, a češći su i bolovi u glavi koji mogu trajati i do nekoliko nedelja.

Dolazi i do smanjene produktivnosti kod odraslih i kod dece. Uzroci su jasni: otežana koncentracija, razdražljivost, brzo zamaranje, teže podnošenje fizičkog, umnog i emocionalnog opterećenja.

Zanimljivo je da se prvog dana nakon prelaska na letnje računanje vremena, usled nedostatka motivacije za rad, povećava i vreme provedeno na Internetu. Jedno istraživanje ukazuje na povećan broj samoubistava kod muškaraca tokom prvih nedelja nakon ove promene.

Međutim, nisu svi efekti prelaska na letnje računanje vremena loši.

Onima koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja, tj. ljudima koji imaju simptome depresije tokom jeseni i zime, pomaže upravo taj dodatni sat dnevnog svetla. Dodatna izloženost sunčevoj svetlosti im pomaže.

Postoje i preventivne metode ublažavanja ovih posledica.

Omogućite vašem organizmu da se naspava. Smanjite ili eliminišite kofein i alkohol, povećajte fizičku aktivnost pre spavanja, potrudite se da svakog dana odlazite u isto vreme na počinak i više vremena provodite na dnevnom svetlu.