Islamski vernici počevši od danas, obeležavaju Kurban-bajram, drugi najaveći muslimanski praznik pored Ramazanskog bajrama.
Prema kalendaru (vaktiji) Islamske zajednice Kurban-bajram, jedan od dva najveća praznika u islamu, ove godine počinje u subotu, 9. jula. Kurban bajram se proslavlja četiri dana i počinje dva meseca i deset dana posle Ramazana.
Kurban bajram se obeležava trećeg dana Hadža – godišnjeg muslimanskog hodočašća, pa se naziva i Hadžijski, jer se u to vreme muslimani hodočasnici nalaze u Meki, kada obavljaju petu muslimansku dužnost – hadž. Smatra se da je hadžija Alahov gost kome se pruža prilika da mu se oproste svi gresi. Nakon molitve u Meki, hodočasnici odlaze do planine Arafat gde se veruje da je Muhamed poslednji put propovedao.
Kurban-bajram se obeležava trećeg dana Hadža – godišnjeg muslimanskog hodočašća, i označava kraj meseca posta.
Ovaj dan, još poznat kao Hadžijski, pada na 10. dan zulhidže, dvanaestog meseca muslimanskog lunarnog kalendara.
Čestita se rečenicom „Bajram šerif mubarek olsun“, što u prevodu znači „neka bude čestit i blagosloven Bajram“.
Na današnji dan prema običaju, vernici širom sveta prinose žrtvu, svako prema svojim mogućnostima.
To može biti koza, ovca, krava ili kamila – ovaj događaj simboliše spremnost proroka Ibrahima da žrtvuje svog sina Ismaila, u ime Boga.
Meso se zatim deli na tri dela – jedan deo ide prijateljima i rođacima, drugi komšijama i treći se daruje siromašnima.
Prvog dana Kurban bajrama očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu. Darivanje tokom Bajrama takođe je tradicija. Nešto je novija takozvana “bajram banka” – darivanje novcem, obično dece.
Za Kurban bajram žene pripremaju bogate trpeze za goste koji će u dane praznika posetiti njihove domove.
Praznik se dočekuje u kućama. U zoru se odlazi u džamije na sabah-namaz, čeka se izlazak sunca i klanja se Bajrman namaz.
Posle čestitanja, odlazi se na groblja, a potom kućama gde je, prema pravilima šerijata, sve pripremljeno za žrtvu Kurbana.
Kurbansko meso se deli na tri dela, od kojih je jedan namenjen siromasima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući. Taj čin je sam po sebi i humanitarno-socijalni, a pošto je dozvoljeno da se kurbansko meso može podeliti i nemuslimanima, cilj mu je i zbližavanje ljudi i negovanje dobrosusedskih odnosa.
Ove godine hodočašće je ograničeno na 60.000 hiljada vakcinisanih punoletnih državljana i stanovnika Saudijske Arabije.
Pre virusa korona, čak 2,5 miliona ljudi, iz svih delova sveta, bi se otisnulo na put za Kabu (kuću Alahovu) u Meki – centralno svetilište islama, kako bi ispunilo obavezu koju su svi muslimani jednom u životu dužni da obave, ako su u mogućnosti.
Hadžiluk nije samo ispunjavanje Božje zapovesti i dokaz jednakosti svih muslimana pred Alahom, nego i sredstvo ostvarenja njihovog jedinstva i solidarnosti.
Drugog dana Kurbana vernici nastavljaju rituale Hadža, dok će trećeg dana da završe obred i sedam puta obiđu oko Kabe.
Vernicima muslimanske veroispovesti upućujemo iskrene čestitke povodom Kurban-bajrama, jednog od najvećih i najradosnijih praznika Islama, sa željom da praznične dane provedete u lepom raspoloženju i da radost Bajrama podelite sa svojom rodbinom, komšijama i prijateljima. Bajram Šerif Mubarek Olsun!