Prema kalendaru (vaktiji) Islamske zajednice Kurban-bajram ove godine obeležava se u nedelju, 11. avgusta.
Kurban bajram se proslavlja četiri dana i počinje dva meseca i deset dana posle Ramazana.
Za islamske vernike, Kurban bajram je i dan vere u Boga, razumevanja i ljubavi, a njihovu važnost određuje klanje kurbana”.
Prvog dana Kurban bajrama očevi i majke bogato daruju svoju decu i najmlađu rodbinu. Darivanje tokom Bajrama takođe je tradicija. Nešto je novija takozvana “bajram banka” – darivanje novcem, obično dece.
Za Kurban bajram žene pripremaju bogate trpeze za goste koji će u dane praznika posetiti njihove domove.
Praznik se dočekuje u kućama. U zoru se odlazi u džamije na sabah-namaz, čeka se izlazak sunca i klanja se Bajrman namaz.
Posle čestitanja, odlazi se na groblja, a potom kućama gde je, prema pravilima šerijata, sve pripremljeno za žrtvu Kurbana.
Kurbansko meso se deli na tri dela, od kojih je jedan namenjen siromasima, drugi rodbini, a treći se ostavlja u kući. Taj čin je sam po sebi i humanitarno-socijalni, a pošto je dozvoljeno da se kurbansko meso može podeliti i nemuslimanima, cilj mu je i zbližavanje ljudi i negovanje dobrosusedskih odnosa.
Zabeleženo je da je prorok Muhamed prvi deo mesa koji bi odsekao, kao znak pažnje i dobre volje, uvek poklanjao komšijama – jevrejinu i hrišćaninu.
Kurban bajram je tradicija Božijeg poslanika Ibrahima, a obeležava ga deljenje kurbanskog mesa siromasima, prijateljima, komšijama, te dani hadža – dani kada milioni muslimana idu na hodočašće u Mekku i Medinu.
Hadž je u islamu namera i putovanje (hodočašće) u Mekku s ciljem obavljanja određenih obreda posete Kabi, najvećem islamskom svetištu. To je “peti stup islama” – sam put zove se hadžiluk, a hodočasnik hadžija.
Hadž je dužan obaviti svaki musliman čim stekne materijalne uslove za to.
