Pitanje stavljanja u punu funkciju aerodroma „Ponikve“ kod Užica i „Dubinje“ kod Sjenice godinama unazad privlači ogromnu pažnju javnosti u Zapadnoj Srbiji, Sandžaku i regionu. S obzirom na to da ovaj kraj gravitira ka stotinama hiljada stanovnika, uz veliku dijasporu u zapadnoj Evropi, ideja o otvaranju modernih vazdušnih luka zvuči primamljivo, ali kakva je realnost na terenu?
Aerodrom Ponikve: Korak napred, ali daleko od komercijalnih letova
Aerodrom Ponikve kod Užica pretrpeo je ogromna razaranja tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Iako je proteklih godina napravljen pomak – očišćen je veći deo prostora, izgrađen mali putnički terminal i asfaltiran deo poletno-sletne staze – aerodrom i dalje služi isključivo za potrebe sportske i generalne avijacije (manje poslovne i sportske avione).
Da bi Ponikve postale dostupne za veće putničke avione i redovne linije, neophodne su višemilionske investicije:
- Potpuna sanacija i produženje cele poletno-sletne staze.
- Instaliranje savremene navigacione opreme za sletanje u uslovima smanjene vidljivosti i noću.
- Uspostavljanje stalne carinske i granične službe.
Iako država i nadležna preduzeća povremeno najavljuju planove za modernizaciju i preuzimanje pod okrilje „Aerodroma Srbije“, ozbiljni komercijalni i low-cost letovi zahtevaju i ekonomsku opravdanost koju aviokompanije pažljivo meru pre otvaranja linija.
Aerodrom Dubinje (Sjenica): Potencijal sa velikim preprekama
S druge strane, vojni aerodrom „Dubinje“ kod Sjenice nalazi se u znatno težoj situaciji. Pored potpune odsutnosti civilne infrastrukture, ovaj kompleks je decenijama unazad suočen sa bezbednosnim izazovima i potrebom za detaljnim razminiranjem terena nakon ratnih razaranja.
Ideja da Pešter dobije civilni aerodrom često se javlja u regionalnim diskusijama kao pokretač turizma i privrede, ali je realizacija takvog projekta dugotrajan i izuzetno skup proces koji zahteva strateškog partnera i ogromna državna ulaganja.
Šta je rešenje?
Potencijal Zapadne Srbije i graničnih područja prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini nesumnjivo postoji. Turizam (Zlatibor, Tara, Pešter) i jaka dijaspora predstavljaju snažan argument, ali avio-saobraćaj funkcioniše po striktnim ekonomskim i bezbednosnim pravilima.
Dok se ne obezbede ozbiljna finansijska sredstva za potpunu infrastrukturnu obnovu Ponikvi, i dok se ne reše krupni bezbednosni i imovinski izazovi u Dubinju, ovi aerodromi će ostati važne potencijalne tačke na papiru, dok će putnici i dalje koristiti postojeće aerodromske centre u regionu.
Izvor: radioprijepolje.com
