Razvod i deca često se pominju uz strah da će rastanak roditelja ostaviti trajne posledice. Ipak, razvod ne mora da bude trajna trauma. Važno je kako odrasli postupaju, koliko dete izlažu sukobima i kakvu mu sigurnost pružaju tokom promene.
Za jednog partnera kraj braka može doneti tugu, a za drugog olakšanje. Neko oseća oboje. Ne postoji obavezna reakcija niti rok do kojeg osoba mora da se oporavi. Bolno iskustvo nije samo po sebi dijagnoza psihološke traume.
Razvod i deca: šta najviše utiče na prilagođavanje?
Prema smernicama Američke akademije za pedijatriju, deca mogu reagovati tugom, ljutnjom, strahom, ali i olakšanjem kada prestane napetost u domu. Reakcije zavise od uzrasta, razvoja i porodičnih okolnosti.
Manje sukoba i stabilna briga olakšavaju prilagođavanje. Odnos sa oba roditelja može biti važan oslonac, pod uslovom da su oba roditelja bezbedna i sposobna da brinu o detetu. Ostajanje u zajednici punoj ozbiljnih sukoba nije automatski bolje rešenje.
Kako detetu objasniti da se roditelji razilaze?
Razgovarajte jednostavno, u skladu sa uzrastom. Ako je bezbedno i moguće, saopštite odluku zajedno. Izbegnite detalje partnerskog sukoba i optuživanje drugog roditelja.
- Nisi ti kriv/a. Odluka je odgovornost odraslih.
- Ne moraš da nas pomiriš niti da biraš stranu.
- Objasnićemo ti šta se menja u svakodnevnom životu.
- Možeš da pitaš i da kažeš kako se osećaš.
Recite ono što pouzdano znate: gde će dete živeti, ko dolazi po njega i kako će izgledati školski dani. Ako nešto još nije dogovoreno, priznajte to. Obećanja koja ne možete da održite mogu povećati nesigurnost.
Dete ne treba da bude posrednik
Dogovore o novcu i rasporedu rešavajte direktno sa drugim roditeljem, kada je to bezbedno. Ne šaljite poruke preko deteta i ne ispitujte ga o privatnom životu bivšeg partnera.
Detetu ne treba uloga sudije, poverenika ili utešitelja odraslih. Ne tražite da potvrđuje ko je u pravu. Za sopstvenu podršku obratite se prijatelju, članu porodice ili stručnjaku.
Rutina pruža oslonac
Sačuvajte što više poznatih navika: vreme spavanja, školu, prijatelje i aktivnosti. Predvidljiv raspored i jasna pravila pomažu detetu da razume novu svakodnevicu.
Razgovor ne završavajte jednom rečenicom. Pitanja se često vraćaju, a potrebe se menjaju sa odrastanjem. Saslušajte dete bez požurivanja da bude veselo i bez umanjivanja njegove tuge.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Obratite pažnju na povlačenje, izraženu tugu, promene ponašanja ili teškoće u školi. Ako tegobe traju, pojačavaju se ili remete svakodnevicu, razgovarajte sa pedijatrom, školskim psihologom ili stručnjakom za mentalno zdravlje dece.
I odraslima može biti potrebna podrška tokom razvoda. Traženje pomoći ne znači da su podbacili kao roditelji.
U slučaju nasilja bezbednost ima prednost
Savet o mirnom dogovoru ne može se jednako primeniti kada postoje nasilje, pretnje ili prinuda. Odgovornost za nasilje snosi osoba koja ga čini. Zaštita deteta i ugroženog roditelja ima prednost nad zajedničkim razgovorom ili održavanjem kontakta po svaku cenu.
Detetu nije potrebno da roditelji glume bliskost. Potrebni su mu bezbednost, pouzdana briga i sloboda da ne nosi teret njihovog odnosa.
Pročitajte i: Prava ljubav se vidi u svakodnevnom životu.
Stručni izvori: Američka akademija za pedijatriju: podrška deci posle razdvajanja; Američka akademija dečje i adolescentne psihijatrije: deca i razvod; AAP: pomoć detetu u prilagođavanju.
Urednička napomena: Ovo je informativni tekst, a ne procena pojedinačne porodice.
