Danas tačno u 10.01 časova počelo je proleće, po mnogima najlepše godišnje doba, dok će u isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti početi jesen.
Sve je lepše kad dođe proleće. Makar malo. Dani su duži i prijatniji. Po gradovima parkovi ožive, mlade majke iznose svoje bebe na prvo sunčanje, a dede šetaju unuke. Drveće olistava, a u zraku oseća se miris cveća. I zelene pijace ožive a uskoro će prvo voće i povrće.
Iz svetske meteorološke organizacije stiže upozorenje da se klima na globalnom nivou menja, i da se mogu očekivati ekstremni vremenski događaji. Tim pre, upozoravaju klimatolozi, mora da krene da se primenjuje sporazum iz Pariza koji je za cilj imao smanjenje emisije štetnih gasova i samim time smanjenje efekta staklene bašte – koji je glavni krivac za ovako šokantne temperaturne promene.
Proleće počinje onog trenutka kada Sunce u svom prividnom godišnjem kretanju preseče ekvator i pređe na sever. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi na zapadu. Dan (obdanica) i noć traju po 12 sati i jednaki su pa se taj dan zove dan prolećnog ekvinocija (lat. aequs = jednak, nox = noć) tj. dan prolećne ravnodnevice.
