Izborni poraz otvara pitanja kadrovskih promena, kratkoročnih ugovora i finansiranja medija. Odgovore moraju da daju dokumenti, rezultati rada i zakoniti postupci.
Ko ostaje na funkciji, kome ističe ugovor i kako će se ponašati mediji koji su podržavali dosadašnju vlast? Posle Vučićevog priznanja izbornog poraza, ova pitanja ulaze u središte javne pažnje. Iza njih stoji jedno važnije: da li su institucije i novac građana služili javnom interesu ili stranačkim potrebama?
Aleksandar Vučić saopštio je u izbornoj noći da je njegova lista, prema podacima sa uzorka, izgubila parlamentarne izbore. Prema izveštaju RTS-a, naveo je pobedu Studentske liste. Priznanje poraza ne zamenjuje konačne rezultate izbornih organa, a politička promena sama po sebi ne predstavlja odluku o pojedinačnim smenama ili odgovornosti.
Funkcioneri i direktori: Ko odlazi, a ko ostaje?
Za svaku funkciju potrebno je proveriti ko bira njenog nosioca, koliko mu traje mandat i pod kojim uslovima može biti razrešen. Zato nije opravdano najavljivati da svi rukovodioci ustanova, direktori i članovi upravnih ili nadzornih odbora automatski gube položaj.
Za direktore na koje se primenjuje Zakon o javnim preduzećima postoje propisani razlozi i postupak razrešenja. Predlog mora biti obrazložen, a direktoru omogućeno izjašnjenje. Proveru rada treba zasnivati na poslovnim rezultatima, zakonitosti odluka i korišćenju javnih resursa.
Ugovori na tri ili šest meseci: Istek nije isto što i otkaz
Zaposlenima na određeno vreme ugovor ne prestaje zbog izbornog poraza stranke. Ipak, produženje ugovora nije automatsko pravo. Zakon o radu predviđa prestanak radnog odnosa istekom roka za koji je zasnovan, uz proveru posebnih propisa, zakonske zaštite i zakonitosti prethodnih ugovora.
Ustanova, kada su ispunjeni zakonski uslovi, može da ne zaključi novi ugovor po isteku postojećeg. Za prestanak zbog isteka roka nije potrebno dokazivati stranački rad. Međutim, postupanje ne sme biti diskriminatorno zbog političkog uverenja ili članstva u stranci.
Ako se ugovor prekida pre isteka, potreban je odgovarajući zakonski osnov i propisani postupak. Neizvršavanje poslova i zloupotrebu radnog vremena treba utvrđivati pojedinačno. Sama etiketa „bot“ nije dokaz povrede radne obaveze.
Ove razlike proizlaze iz Zakona o radu, posebno odredaba o obavezama zaposlenih, zabrani diskriminacije, radu na određeno i prestanku radnog odnosa. Sudska praksa takođe naglašava zabranu diskriminacije u oblasti rada.
Ko je nalagao stranački rad u radno vreme?
Ukoliko postoje indicije da su zaposleni umesto ugovorenih poslova obavljali organizovane stranačke zadatke, provera mora da obuhvati i rukovodioce. Potrebno je utvrditi ko je zadavao aktivnosti, da li su korišćeni resursi ustanove i da li je produženje ugovora uslovljavano političkim angažovanjem.
Relevantni su opisi poslova, evidencije prisustva, radni rezultati, zakonito pribavljena komunikacija i svedočenja. Politička objava na privatnom profilu sama po sebi ne dokazuje da zaposleni nije radio svoj posao. Važno je razlikovati samostalno postupanje od postupanja pod pritiskom.
Kodeks ponašanja državnih službenika zabranjuje pritisak na kolege radi političke podrške i korišćenje poverenih javnih sredstava za stranačku promociju. Za zaposlene u različitim ustanovama treba proveriti propise koji se na njih konkretno primenjuju.
Da li višegodišnje produžavanje donosi stalan posao?
Prema opštem pravilu Zakona o radu, rad na određeno sa istim zaposlenim ograničen je na 24 meseca, uz propisane izuzetke. Novi ugovor svaka tri ili šest meseci sam po sebi ne poništava to ograničenje.
Ipak, u javnom sektoru ne može se svima obećati automatski prelazak na neodređeno. Potrebno je proveriti osnov angažovanja, posebne sektorske propise i pravila zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava. Odluka Vrhovnog suda u jednom ranijem predmetu pokazuje značaj posebnih budžetskih pravila; njen ishod nije univerzalan odgovor za svaki današnji ugovor.
Mediji pred publikom: Kako objasniti dosadašnje izveštavanje?
Za medije koji su dosadašnju vlast predstavljali gotovo isključivo pozitivno otvara se pitanje kredibiliteta. Hoće li nastaviti istu uređivačku politiku ili početi da postavljaju pitanja koja ranije nisu otvarali? Njihovo buduće ponašanje nije unapred poznato.
Eventualni nagli zaokret opravdano bi otvorio pitanje publike: ako danas postoje razlozi za kritičko izveštavanje, da li su postojali i ranije i zašto o njima nije izveštavano? Promena uređivačkog pravca ne daje sama po sebi odgovor na pitanja o prethodnom radu i finansiranju.
Ko je dobijao javni novac, a ko ostajao bez podrške?
Posebno treba razdvojiti projektno sufinansiranje, oglašavanje institucija i komercijalne ugovore javnih preduzeća. Dobijanje novca iz javnih izvora samo po sebi nije dokaz zloupotrebe. Ni pozitivan prilog nije dovoljan dokaz da je politička podrška bila plaćena.
Za proveru eventualnog favorizovanja potrebno je uporediti prijavljene projekte, ocene komisija, odluke o dodeli, iznose i obrazloženja odbijanja. Tvrdnju da su kritički mediji ostajali bez podrške zbog uređivačke politike treba ispitati na konkretnim konkursima i dokumentima.
Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, sredstva za javni interes raspodeljuju se bez diskriminacije. Ako dokumentacija pokaže da je politička lojalnost odlučivala o raspodeli, otvorilo bi se pitanje odgovornosti onih koji su odlučivali i načina korišćenja novca.
Mediji koji su koristili javna sredstva trebalo bi da objasne koliko su primili, od koga, za koje sadržaje ili usluge i šta je realizovano. Eventualna promena finansiranja mogla bi da utiče na njihove prihode, ali takav ishod za sada ne treba predstavljati kao potvrđenu odluku buduće vlasti.
Dozvole za emitovanje i javni servisi
Promena vlasti sama po sebi ne ukida televizijsku ili radijsku dozvolu. Razloge i postupak njenog oduzimanja uređuje Zakon o elektronskim medijima. Eventualne povrede procenjuju se u nadležnom postupku. Za javne servise posebno se otvaraju pitanja rada upravljačkih tela i ispunjavanja obaveza prema svim građanima.
Šta građani Prijepolja imaju pravo da saznaju?
Parlamentarni izbori ne predstavljaju istovremeno smenu lokalne vlasti. Za lokalne funkcije i rukovodstva ustanova moraju se proveriti nadležnosti opštinskih organa, mandati i propisani postupci.
U Prijepolju bi provera trebalo da obuhvati broj i osnov kratkoročnih ugovora, stvarne potrebe ustanova i rezultate rada. Za medije su ključni lokalni konkursi, sastav komisija, obrazloženja odluka, ugovori o oglašavanju i izveštaji o realizaciji.
Ovim tekstom nisu utvrđene zloupotrebe konkretnih zaposlenih ili medija u Prijepolju. Za takve zaključke potrebni su dokumenti i odgovori svih obuhvaćenih strana.
Jednaka pravila biće ispit i za novu vlast
Buduća vlast biće ocenjena prema tome da li odluke obrazlaže, ugovore čini javnim i obezbeđuje ravnopravne uslove. Provera odgovornosti mora da obuhvati i nalogodavce eventualnih zloupotreba, uz zaštitu radnih prava i slobode medija.
Građanima je potreban odgovor ko je odlučivao, kako je trošen njihov novac i da li je plaćan stvaran rad u javnom interesu. Dokazi i zakoniti postupci treba da odrede pojedinačnu odgovornost.
Redakcijska napomena: Tekst je analiza pravnog okvira i pitanja od javnog interesa. Ne predstavlja najavu konkretnih otkaza, smena ili oduzimanja medijskih dozvola.
