Društvene mreže mogu da nam pomognu da ostanemo povezani, saznamo nešto novo i pronađemo podršku. Problem nastaje kada njihovo korišćenje potiskuje san, obaveze i odnose, a pokušaji da ga smanjimo stalno propadaju.
Često proveravanje telefona samo po sebi nije dijagnoza. Važno je koliko osoba kontroliše svoje ponašanje i kakve posledice ono ostavlja na svakodnevni život.
Da li društvene mreže deluju kao alkohol ili droga?
Takvo poređenje je previše pojednostavljeno. Studija objavljena 2019. godine obuhvatila je 71 odraslog učesnika. Istraživači su uporedili rezultate upitnika o problematičnom korišćenju Facebooka sa učinkom na zadatku donošenja odluka poznatom kao Iowa Gambling Task.
Izraženije teškoće sa korišćenjem mreže bile su povezane sa lošijim izborima u završnom delu zadatka. Autori su ukazali na sličnosti sa obrascima zabeleženim u drugim istraživanjima zavisnosti.
Međutim, studija nije dokazala da telefon izaziva isto stanje kao alkohol ili droga. Nije pokazala ni da su mreže uzrok lošijih odluka. Mali uzorak i jedan laboratorijski zadatak ograničavaju zaključke o ponašanju u stvarnom životu.
Kako prepoznati problematično korišćenje?
Svetska zdravstvena organizacija opisuje obrazac koji uključuje teškoće u kontroli korišćenja, nelagodu bez pristupa mrežama, zanemarivanje drugih aktivnosti i negativne posledice u svakodnevici.
Vredi zastati ako se ponavlja nekoliko situacija:
- Ostajete na mrežama mnogo duže nego što ste nameravali.
- Odlažete spavanje, učenje ili posao zbog pregledanja sadržaja.
- Teško prekidate korišćenje iako primećujete da vam smeta.
- Skrolovanje sve češće potiskuje druženje i aktivnosti koje ste voleli.
Ovo nisu pitanja za samostalno postavljanje dijagnoze. Ona mogu da pomognu da uočite obrazac i odlučite da li vam je potrebna podrška.
Šta pokazuju podaci o mladima?
U istraživanju HBSC iz 2022. godine, čije je rezultate SZO objavila 2024, oko 11 odsto ispitanih adolescenata pokazivalo je znake problematičnog korišćenja društvenih mreža. U istraživanju su učestvovali mladi od 11, 13 i 15 godina iz 44 zemlje i regiona.
To nije procena za sve stanovnike Srbije niti podatak prikupljen 2026. godine. Takođe, povezanost korišćenja mreža sa psihičkim teškoćama ne znači da je uzrok uvek samo telefon. Važni su sadržaj, porodične okolnosti, iskustva nasilja i ranije teškoće.
Kako napraviti promenu bez kažnjavanja sebe?
Za početak pogledajte izveštaj o vremenu provedenom u aplikacijama. Obratite pažnju i na to kako se osećate posle korišćenja. Predlažemo nekoliko malih koraka:
- Isključite obaveštenja koja vam nisu potrebna.
- Odredite vreme za proveravanje mreža umesto stalnog otvaranja aplikacija.
- Odložite telefon tokom obroka, razgovora i pred spavanje.
- Utišajte naloge posle kojih se osećate uznemireno ili manje vredno.
- Oslobođeno vreme ispunite odmorom, šetnjom ili susretom sa nekim.
Ovi koraci nisu zamena za lečenje kada postoji ozbiljan problem. Cilj je da primetite šta vam pomaže, a ne da jedan neuspešan pokušaj proglasite ličnim porazom.
Kada je potrebna stručna podrška?
Ako korišćenje mreža uporno remeti spavanje, školu, posao ili odnose, razgovarajte sa psihologom, psihijatrom ili izabranim lekarom. Obratite se stručnjaku i kada su prisutni izražena anksioznost, bezvoljnost ili povlačenje.
Sa detetom razgovarajte o sadržaju koji prati i o tome kako se oseća na internetu. Sama zabrana neće nužno otkriti da li iza dugog boravka na mrežama stoje usamljenost, vršnjački pritisak ili uznemiravanje.
Dobra promena nije samo manje vremena pred ekranom. Važno je da ponovo imate prostor za san, ljude i aktivnosti koje vam prijaju.
Izvori: Meshi i saradnici, studija iz 2019.; SZO Evropa, izveštaj iz 2024. o podacima iz 2022.; U.S. Surgeon General: društvene mreže i mentalno zdravlje mladih.
Urednička napomena: Tekst je informativan i ne služi samostalnom postavljanju dijagnoze.
