Grip je veoma opasna bolest, jedna od najrasprostranjenijih zaraznih bolesti. Komplikacije nisu retke, naročito kod dece i hroničnih bolesnika.
Mutirani oblik svinjskog gripa AH3N2, protiv kojeg nema vakcine i koji može da ubije i zdravog čoveka, stigao je u Srbiju krajem decembra, upozoravaju domaći epidemiolozi. Na hiljade ljudi već je obolelo od ovog virusa, koji izaziva izuzetno visoku temperaturu i teške oblike upale pluća i ušiju. Poseban problem predstavlja to što se meša sa slabijim, sezonskim gripom, zbog čega dolazi do dodatnih mutacija.
Stručnjaci procenjuju da će epidemija mutiranog gripa doživeti vrhunac krajem januara i da će ove godine od njega oboleti više od 700.000 ljudi.
Na pitanje da li bi ljudi koji su već vakcinisani protiv gripa tipa H1N1 trebaju opet vakcinisati odgovor je: “Vakcina se preporučuje za sve”.
U oktobru i novembru, neposredno pre zime, najbolje je vreme za vakcinaciju. Petnaest dana nakon vakcinacije, imuni sistem je spreman da se bori u narednih šest meseci.
Stanovništvo se poziva na opreznost – izbegavati kontak sa bolesnima, velike skupove, mesta koja su nedovoljno prozračena i redovno prati ruke.
Kod zdravih ljudi visoka temperatura tela usled infekcije virusom gripa koja traje duže od tri dana alarm je da odmah krenu kod lekara. Pacijentima sa hroničnim bolestima, kod kojih grip i može da izazove najozbiljnije komplikacije, lekari savetuju da medicinsku pomoć potraže čim dobiju visoku temperaturu. I za jedne i za druge, otežano disanje je siguran znak da je lekarski pregled obavezan, a na osnovu toga će, po proceni lekara, uz klasičnu simptomatsku terapiju – čajeve i vitamine, po potrebi biti uključeni i lekovi.
Grip se, u svakom slučaju, ne sme shvatati neozbiljno, a najveća greška je, tvrde lekari, da se boluje “na nogama”. Trebalo bi odležati sedam dana. U suprotnom stanje lako može da se iskomplikuje, da se bolest oduži, i da se na organizam već oslabljen virusom “nakače” i bakterijske infekcije.
I posle preležanog gripa oporavak traje bar još nedelju dana. Jer, posle visoke temperature, bolova u mišićima i glavobolje, organizam je iscrpljen, a imunitet je svu svoju snagu iskoristio da bi se izborio sa virusima. Ishrana i odmor imaju najveću ulogu u oporavku, a ako se pridržavate nekoliko sledećih saveta, telo će se brže nakon gripa povratiti u formu.
Grip ili influenca je akutno infektivno oboljenje disajnih puteva. Ovo oboljenje uzrokuje virus influence tipa A, B ili C. Infekcija se prenosi kapljičnim putem direktno odnosno kijanjem, kašljanjem ili govorom zaražene osobe ili indirektno dodirivanjem površina na kojima se virus našao i preživeo. Sezona gripa je od decembra do aprila meseca. U isto vreme kada je sezona gripa sezona je i prehlada a pošto su uzročnici i gripa i prehlade virusi, neki simptomi prehlade i gripa se preklapaju, što stvara nedoumicu imamo li grip ili smo prehlađeni.
Lekari preporučuju vakcinaciju, pre svega svim osobama starijim od 65 godina, hroničnim bolesnicima, deci do pete godine starosti a posebno onoj deci koja imaju astmu ili neku hroničnu bolest, ljudima koji žive u kolektivima kao i osoblju tih kolektiva, ženama koje planiraju trudnoću u predstojećem periodu.
Ne zaboravite da treba jačati imunitet prirodnm preparatima protiv svih virusnih oboljenja: čaj, med, voće bogato vitaminom C (narandže, limun, mandarine, kivi, mango), beli luk, đumbir.
Uzimati homeopatske preparate na bazi Cinka (Zn), Selena (Se), na bazi biljke Echinacae.
