Svake godine u Srbiji više od 15.000 ljudi doživi srčani udar, a od posledica kardiovaskularnih bolesti godišnje umre više od 55.000 građana.
To znači da svake godine ostajemo bez populacije jednog Zaječara, Prokuplja ili Bora zbog bolesti koje su povezane sa kardiovaskularnim sistemom. Zabrinjava i podatak da već u prvoj godini nakon infarkta miokarda kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog infarkta ili drugih komplikacija, kao što su moždani udar, zapušenje stenta ili kardiovaskularna smrt.
Zbog takvih alarmantnih podataka kardiolozi preporučuju redovno kontrolisanje krvnog pritiska, bavljenje fizičkim aktivnostima, zdravu ishranu, posebno sa manje soli, i nekonzumiranje duvana i alkohola.
Ali, šta kad to sve poštujemo, a ipak, u poslednje vreme, sa dolaskom proleća i promenama temperature, dolazi do oscilirajućeg krvnog pritiska zbog kojeg imamo tegobe i zdravlje nam je ugroženo?
