Uutorak, 11. jula, navršavaju se 22 godine od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN i u kojoj je, potom, izvršen genocid nad stanovništvom.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.
Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.
U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio “zločin velikog obima”. U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju “zaštićenu zonu” u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen u julu 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja, i njima je u toku suđenje pred Haškim tribunalom za ratne zločine.
U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.
Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara 2013. bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je u prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora.
Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribuna je oslobodilo i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH.
Za genocid na srebreničkim Mulimanima Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS – Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.
Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.
On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.
General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.
General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995, ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici.
Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.
Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS. Odlukom tog parlamenta 11. jul je i ove godine proglašen za dan žalosti na celoj teritoriji BiH.
2015. godine povodom 20-to godišnjice genocida u Srebrenici luksemburško-bosanska grupa Selma & Selma, snimila je pesmu “Suza majke” posvećenu ovom zločinu.
“
Slike koje mozete videti u pozadini ovog videa naslikala je umetnica iz Luksemburga Indira Mehić.
Književnik Faiz Softić takođe je pre nekoliko godina napisao pesmu Srebrenica posvećenu žrtvama genocida.
S R E B R E N I C A
Stasale aršlame rumene
U đul baštama Zelenog Jadra
Trni slast u rumenom plodu
Nad Srebrenicom crni se gavran vije.
Na okutnjici Fate Orlović u Konjević Polju
Posadiše oltar –
Uskličnik na mitomanskoj sintaksi zločina,
Ucvijeliše onu koja nikoga nije.
Talasaju grane prerodile
U Potočarima:
Mašu li to onima koji doći neće?
O, majke srebreničke,
O, majke Bošnjačke
Za koga noću bdiste
Nad kolijevkama zlaćanim.
U šumi svitac prestravljen
Kruži posljednji let
– Umiru tek zamomčena djeca
Tuzla daleko, daleko sloboda
I nikog sem Boga.
Koliko neizgovorenih riječi onih
Čije kosti krije zemlja
I onih koji ne zgoreše
U fabričkim pećima.
O majke srebereničke,
O majke moje i majke moje djece –
Kako vid očinji halaliti?
U grumen zemlje savila se lobanja
Šesnaestogodišnjeg Amira
Iz Potočara.
Otac mu Nezir kojega nema
Ni btata Amirovog, ni brata Nezirovog
Ni moje braće
Ni brata bratovog
Ni sina od sina nema.
O, Veliki Bože!
Zato, kad kažem Bosna –
Raspukne zemlja.
Kad kažem Bosna –
Zadrhte brda.
Kad kažem Bosna
Zaplače kamen
I negdje zacvili ranjeni pas.
Kad kažem – Drina
Krvava poteče voda.
Niz koju pluta ahmedija
Efendije Jusufa Fočaka
I kušak majke mu Rabije
Koja se sa svojom kostoboljom
Jedva doteturala do drinskog mosta
Da zadnji put progovori:
La ilaha ill’ Allah!
Kad kažem Sreberenica ja to kažem:
Srebrenica!
Srebrenica!
Srebrenica! –
Bez krila ptica
Djevojka bez oba oka,
I ništa sem jama,
I ništa sem jama
Crna,
Prepuna,
Duboka…
Izvor: blic, radio Puls
