Zbog korupcije i političkih pritisaka, inspektori rada ćute a radnici trpe

0
1068

Da li inspektori rada mogu pomoći zaposlenima? Normalno da, za to su i plaćeni, ali šta imamo u stvarnosti?

Većina zaposlenih u privatnom sektoru radi mnogo više od dozvoljenih 60 sati nedeljno. Koliko zaposlenih u privatnom sektoru ima dva slobodna dana nedeljno? Koliko njih je koristilo i koliko dana godišnjeg odmora? Koliko ih je bilo na bolovanju? Koliko znate onih koji skoro svaki dan rade po 12h?

Poslodavci sa zaposlenima rade kako hoće i šta hoće jer im se može. Zna se ko je zaštićen a zna se gde inspektori ne smeju ni da uđu.

Isto tako inspektori znaju gde da odu i gde mogu da pišu kazne. Kod onih koji nisu u dilu sa “političarima” i koji nemaju nikakvih “veza”.

Ako se slučajno razbolite i odete na bolovanje kod većine privatnika će vas po povratku na posao čekati otkaz. Odakle vam pravo da budete bolesni?

Inpektori koji svaki dan pazare u istim prodavnicama veoma lako mogu zaključiti da ista prodavačica radi svaki dan. Da svaki dan. U pojedinim prehrambenim prodavnicama radnici nemaju slobodan dan ni po 20. dana.

Obzirom da su inspektori rada zaboravili ili ne žele da znaju svoje dužnosti ili možda ne smeju, hajde da ih podsetimo a neka i svi oni koje to zanima pročitaju i upoznaju se sa njihovim dužnostima.

INSPEKTORAT ZA RAD obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakona o privatnim preduzetnicima, Zakona o privrednim društvima (u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu) Zakona o štrajku, Opšteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinačnih), opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja, kao i ustanovama.

Pored zakona, inspekcija rada vrši nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, standarda i opšte priznatih mera u delu kojim se uređuju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ovlašćenja i dužnosti inspektora rada regulisani su na nekoliko načina uključujući ovlašćenja i dužnosti inspektora rada, koja su utvrđena Zakonom o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 20/92, 48/93, 79/05 i 101/07); Zakonom o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09) i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima (“Službeni glasnik RS”, br. 48/91, 39/02 i 79/05).

Inspektor rada ima ovlašćenja da u obavljanju inspekcijskog nadzora kod poslodavca:

pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
pregleda poslovne prostorije, objekte i sl.
uzima u postupak prijave građana, zahteve zaposlenih, drugih fizičkih i pravnih lica,
nalaže rešenjem izvršenje mera i radnji u cilju otklanjanja utvrđenih povreda zakona,
podnosi prijave nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup,
podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka,
obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan,
pokreće inicijativu za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta koji nije u skladu sa Ustavom ili zakonom,
u slučajevima nepravilnog otkaza ugovora o radu, donosi rešenje o odlaganju od izvršenja donetog rešenja o otkazu ugovora o radu, zaposlenog vraća na rad do okončanja sudskog spora.

Prilikom vršenja nadzora, inspektor rada mora imati službenu legitimaciju kojom dokazuje svojstvo inspektora. Legitimaciju inspektora rada izdaje Ministarstvo rada i socijalne politike i u istoj su navedena ovlašćenja inspektora rada, odnosno da u vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada ima prava i dužnosti utvrđene članom 93. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07), u vezi člana 22. i 23. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 20/92).
Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Cilj ukupne politike nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, je pre svega sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u više oblasti delovanja kao što je na primer uspostavljanje odgovornosti poslodavca u svim fazama rada, primena preventivnih mera u svim oblicima rada i tehnološkim fazama rada, procena rizika i upravljanje istim na svim mestima rada, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, praćenje njihovog zdravstvenog stanja, praćenje parametara uslova radne sredine i slično.

Nadzor se vrši kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica koji imaju zaposlene, odnosno imaju status poslodavca. Nadzor kod poslodavaca odnosi se na primenu:

Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
opštih, posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora i opštih akata, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
opštih akata kojima se uređuju radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme, potrebna znanja i drugi potrebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima,
ugovora o radu, u delu u kojem se uređuju prava, obaveze zaposlenih i poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
tehničkih propisa i nacionalnih standarda, u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.

Vrste inspekcijskih nadzora

Postupak inspekcijskog nadzora pokreće se po službenoj dužnosti i po zahtevu stranke.

Nadzor po službenoj dužnosti, koji pokreće inspektor na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, je kad inspektor utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba u cilju obezbeđivanja bezbednog i zdravog mesta za svakog zaposlenog, da pokrene postupak nadzora (upravni postupak).

Nadzor po službenoj dužnosti po obimu može biti redovan i kontrolni nadzor kod poslodavca i nadzor povodom dešavanja smrtne, teške i kolektivne povrede na radu.

Nadzor povodom zahteva stranke se pokreće na zahtev poslodavca, na zahtev zaposlenog za intervenciju inspektora, kao i povodom zahteva za ispunjenost propisanih uslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa Pravilnikom o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (”Sl. glasnik RS”, br. 60/06).

Redovan nadzor poslodavca je sveobuhvatan nadzor nad primenom propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkih mera i nacionalnih standarda u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.

Kontrolni nadzor obuhvata proveru nad izvršenjem rešenja o otklanjanju nedostataka, koje je inspektor doneo u prethodnom postupku nadzora kod poslodavca. Kontrolni nadzor se može vršiti i radi uvida u primenu pojedinih propisa ili instituta Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca i to u obimu kako to utvrdi rukovodilac inspekcije rada. Kontrolni nadzor može se vršiti na zahtev poslodavca, ili na zahtev zaposlenog za intervenciju inspektora.
Postupak inspekcijskog nadzora

U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnot da preduzima radnje, kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasnih materija i drugo, kao i da:

pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
sasuša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstava i opremu za ličnu zaštitu, predmete i robu i sl;
uzima uzorke radi analize, ekpertize i sl;
naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija, kad poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;
poslodavcima, zaposlenima, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu na najefikasniji način;
u skladu sa podnetim zahtevom poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju;
preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom;

Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obaveštenja.

Inspektor rada dužan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.

Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:

da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;
da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;
da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;
da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naložio inspektor rada.

Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to moguće.
Pokretanje prekršajnog postupka

U slučaju da poslodavac nije obezbedio potrebne mere bezbednosti inspektor rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju kada poslodavac:

nije obezbedio zaposlenom obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
nije obezbedio zaposlenom korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
nije pokrenuo postupak procene rizika za sva radna mesta u radnoj okolini;
nije najmanje osam dana pre početka rada, izvestio nadležnu inspekciju rada o početku svoga rada, radu odvojene jedinice i svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada;
je zaposlenima dao na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije bez propisane tehničke dokumentacije na srpskom jeziku, za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje;
nije osposobio zaposlenog za bezbedan i zdrav rad,prilikom zasnivanja radnog odnosa ili premeštaja zaposlenog na druge poslove, ili prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad;
nije odmah a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pisanoj formi prijavio nadležnoj inspekciji rada svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;
nije u roku, koji odredi inspektor rada, preduzeo naložene mere i otklonio utvrđene nedostatke, itd.

Takođe, inspektor rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i u slučaju kada zaposleni ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i nenamenski koristi sredstava za rad i opasne materije.

Visina propisane kazne u slučaju neprimenjivanja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, a u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, iznosi:

800.000 - 1.000.000 dinara za poslodavca - pravno lice,
400.000 - 500.000 dinara za privatnog preduzetnika i
10.000 - 20.000 za zaposlenog, koji ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad (ukoliko je poslodavac obezbedio sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu (zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini, zaštitne rukavice i sl) a zaposleni iste nije koristio). 


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.