Vaga ne pokazuje gde se masno tkivo nakuplja. Veći obim struka može da ukaže na povećan rizik za srce čak i kod osoba čija je telesna težina u uobičajenim granicama.
Kada razmišljamo o zdravlju, najčešće prvo proverimo kilograme. Međutim, za procenu rizika od bolesti srca važno je i kako je masno tkivo raspoređeno. Obim struka zato dopunjuje podatke o težini i indeksu telesne mase (BMI). Samo jedno merenje nije dovoljno za procenu nečijeg zdravlja.
Zašto je masno tkivo oko stomaka važno
Deo masnih naslaga nalazi se ispod kože, a deo dublje u trbuhu, oko unutrašnjih organa. Ta dublja, visceralna mast povezana je sa insulinskom rezistencijom, poremećajima masnoća u krvi i zapaljenskim procesima koji mogu da doprinesu razvoju bolesti srca i krvnih sudova.
Obim struka je praktičan, posredan pokazatelj masnoće u predelu trbuha. Ne meri direktno visceralnu mast i ne pokazuje da li su arterije sužene. Američko udruženje za srce naglašava da trbušna gojaznost može da nosi dodatni rizik i kada BMI nije povišen.
Šta je zaista pokazalo švedsko istraživanje
Studija na kojoj se zasnivala ranija verzija ovog članka objavljena je 2020. godine. Obuhvatila je 22.882 osobe posle prvog infarkta, uz srednje vreme praćenja od 3,8 godina.
Veći obim struka bio je povezan sa većim rizikom od ponovnih aterosklerotskih kardiovaskularnih događaja, i posle uzimanja u obzir drugih faktora rizika. Veza je bila jasnija kod muškaraca; kod žena obrazac nije bio jednostavan.
Reč je o posmatračkoj studiji: ona pokazuje povezanost, ali sama ne dokazuje uzrok. Rezultati se odnose na ljude koji su već preživeli infarkt i ne mogu se bez ograničenja preneti na sve čitaoce. Ne znače ni da je težina nevažna ili da merenje struka zamenjuje terapiju.
Kako pravilno izmeriti obim struka
Prema uputstvu britanskog NICE-a, pronađite donju ivicu rebara i gornju ivicu kukova. Mernu traku postavite oko tela na polovini između tih tačaka, približno iznad pupka. Držite je vodoravno, uz kožu, bez stezanja. Opustite stomak i očitajte rezultat nakon prirodnog izdaha.
Za praćenje promena koristite isti postupak. Merenje preko odeće ili na različitoj visini može da oteža poređenje.
Koje vrednosti zaslužuju pažnju
Kod odraslih evropskog porekla često se koriste pragovi od približno 94 cm za muškarce i 80 cm za žene kao pokazatelji povećanog metaboličkog rizika. Oko 102 cm kod muškaraca i 88 cm kod žena ukazuje na znatno povećan rizik. Pragovi zavise od porekla i konteksta procene, a rizik ne počinje naglo na jednom centimetru.
NICE kod odraslih sa BMI manjim od 35 preporučuje i odnos struka i visine. Obe mere izrazite u centimetrima i podelite struk visinom. Odnos od 0,5 do ispod 0,6 ukazuje na povećan rizik, a 0,6 i više na dodatno povećan rizik.
Praktičan cilj je struk manji od polovine visine. Na primer, kod osobe visoke 180 cm, struk od 90 cm daje odnos 0,5. Ovo je orijentir za razgovor sa lekarom, a ne dijagnoza.
Šta možete da uradite
Promene ne moraju da počnu iscrpljujućim treningom. Svetska zdravstvena organizacija odraslima preporučuje 150 do 300 minuta umerene aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage najmanje dva dana. Brži hod može biti dobar početak, a obim aktivnosti povećavajte postepeno i u skladu sa zdravstvenim stanjem.
U ishrani prednost dajte povrću, voću, mahunarkama, integralnim žitaricama i kvalitetnim izvorima proteina. Smanjite zaslađene napitke i čestu upotrebu visoko prerađene hrane. Cilj su navike koje možete da održite, uz odgovarajuće porcije i individualan plan kada je potreban.
Kada razgovarati sa lekarom
Ako je obim struka povećan, zakažite pregled kod izabranog lekara radi procene ukupnog rizika. Lekar će razmotriti krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, pušenje, porodičnu istoriju i postojeće bolesti.
Ako ste već imali infarkt ili moždani udar, plan ishrane i vežbanja uskladite sa lekarom i preporučenom rehabilitacijom. Ne prekidajte niti menjajte propisanu terapiju na osnovu obima struka.
Tekst je informativan i ne zamenjuje individualni medicinski savet. Proveren i dopunjen 3. novembra 2026.
Izvori
Mohammadi i saradnici, European Journal of Preventive Cardiology, 2020.; Institut Karolinska; Američko udruženje za srce, stručni dokument o gojaznosti i kardiovaskularnim bolestima; NICE, smernice NG246; SZO, obim struka i odnos struka i kukova; SZO, fizička aktivnost; AHA, smernice za ishranu i zdravlje srca.
