Letnje računanje vremena počeće u nedelju, 27. marta. U dva časa posle ponoći, u noći između subote i nedelje, kazaljke na časovnicima treba pomeriti za jedan čas unapred, na 03.00 časa. I tako će biti sve do 30. oktobra, kada ćemo ponovo preći na zimsko računanje vremena.
Za one koji tog dana moraju rano na posao znači da spavaju jedan sat kraće.
Pomeranje sata uzrokuje poremećaj unutrašnjeg ritma, što može dovesti do pojave umora ili nesanice. Pomeranje sata može povećati rizik za nastanak depresije i gojaznosti.
Pomeranjem sata tokom noći, sa 2 na 3 časova, mi faktički gubimo jedan sat predviđen za spavanje. Neki ljudi će se brže prilagoditi tome, a neki sporije.
Zabrinjavajuće podatke daju istraživanja sprovedena u Kanadi, kada je utvrdđeno da se značajno povećao broj saobraćajnih nesreća prvog dan nakon pomeranja sata.
Još jedan zabrinjavajući podatak dala je studija sprovedena u Švedskoj koja je pokazala da je u prva tri dana nakon pomeranja sata povećana učestalost od srčanog udara
Treća studije, ovoga puta sprovedena u Danskoj uočila je da periodu neprosredno nakon pomeranja kazaljki broj slučajeva obolelih od depresije raste i do 11%.
Zbog svega ovoga brojne su peticije da se prekine sa pomeranjem sata, a u Evropskoj uniji je već pokrenuta inicijativa od strane Evropskog parlamenta ali nikako da se dogovore.
Za razliku od Evropljana, Amerikanci su pre samo nekoliko dana doneli odluku da krajem 2023. prestanu sa pomeranjem časovnika, pod uslovom da odluku potpiše i predsednik SAD Džozef Bajden. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama.
