Prvi dan Ramazanskog Bajrama počinje jutarnjom molitvom pod nazivom bajram namaz. Organizuju se i javne svečanosti, ljudi razmenjuju poklone i posete.
Bajram uvek pada 1. ševala (deseti mesec muslimanskog kalendara) i traje tri dana, a vernici ga smatraju “praznikom položenog ispita”.
Ove godine Bajram počinje u ponedeljak 2. maja, po završetku Ramazana, meseca posta, tokom kojeg su se muslimani uzdržavali od jela i pića, zlih misli i dela.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini.
Običaji za Bajram
U toku Bajrama muslimani praktikuju oblačenje najljepše odeće i svečanih odela koje imaju. Oni imućniji čak kupe novu odeću i obuku je kako bi u novom ruhu proslavili ovaj sveti muslimanski blagdan. Nekada je za Bajram bila rasprostranjena i praksa da se sašije novo odelo na koje se nestrpljivo čekalo mesecima. Međutim, kako je islam put sredine i za Bajram se preporučuje skromnost, kako kaže poznata Behlulova pjesma:
„Nije Bajram onome ko oblači nove i gizdave haljine,
Bajram je onome ko je siguran od prijetnje Božije.
Nije Bajram onome ko se gizda ovodunjalučkim nakitima,
Bajram je samo onome ko se bogobojažnošću osigura….“
(Ebu Vuhejb-Behlule, kraj VII veka)
Bajramsko jutro
Bajramsko jutro je izuzetno posebno za muslimane, kada se najviše oseti porodična harmonija i ljubav među njenim članovima. Cela porodica ustaje jako rano, kako bi se muškarci ispratili u džamiju gde će obaviti bajramsku molitvu, tzv. bajram namaz. Kod Bošnjaka je vremenom prešlo u običaj da samo muškarci idu u džamiju, verovatno zbog toga što se žene posvete planiranju bajramskog ručka, iako su za vrijeme života Poslanika, u džamiju išle i žene i devojke, kako bi u zajednici donosile tekbire i svedočile veličinu Allaha.
Pre odlaska u džamiju običaj je okupati se, namirisati i obući najlepše i najsvečanije odelo, po uzoru na Muhammeda, koji je za Bajram oblačio najlepšu odeću koju je imao.
Bajram namaz se klanja četrdeset pet minuta po izlasku sunca i traje do podnevskog vremena.
Posebnost zajedničkog obavljanja bajram namaza leži u činjenici da islam veliku pažnju posvećuje džematu/zajednici, stoga se i na bajramsko jutro u prepunim džamijama muslimani osete ujedinjenim, čine jedno telo, zajednički deleći radost ovog blagdana.
Pre odlaska u džamiju trebalo bi nešto pojesti, shodno preporuci poslanika Muhammeda, koji nikada nije odlazio na bajram pre nego što bi nešto pojeo, osim za kurban bajram kada je lepo jesti tek nakon dolaska u kuću.
Običaj je da se ide jednim putem, a da se vraća drugim, kako bi se ubralo što više dobrih dela, jer se svaki korak napravljen do džamije broji kao dobro delo.
Tokom klanjanja bajram-namaza u džamiji se uče tekbiri više nego u nekim drugim prigodama, a posle obavljanja namaza sledi čestitanje Bajrama komšijama, rodbini i prijateljima. Prilikom čestitanja Bajrama zaziva se Božiji bereket i blagoslov rečima: “Bajram šerif mubarek olsun.” To je običaj koji su našim muslimanima predali Turci. Inače, Poslanik Muhamed je prilikom čestitanja Bajrama činio dovu za prisutnog rečima: Neka Allah primi naša i tvoja dobra dela”!